ДЕЦА У ВОЗУ - РУСОМИР АРСИЋ
Русомир Д. АРСИЋ
Д Е Ц А У В О З У
ВОЗ ЈЕ ЧУДО
ЗМИЈУЉАВО,
ЦРНО, БРАОН...
ИЛ ГАРАВО.
ПРЕКО ПОЉА,
ТРЊА, БРДА...
ЉУЉУШКА СЕ,
КЛИМА, МРДА.
У ЊЕМУ ЈЕ
ЗНАНА СЛИКА,
ДУЖ КУПЕА
СВЕТ ПУТНИКА.
И ЈОШ НЕШТО
ЈАШТА, ЗНА СЕ,
ВОЗ РЕДОВНО
ДЕЦА КРАСЕ.
1. КОНДУКТЕР /стоји на вратима купеа/
Ја сам децо чика
Који мало спава,
Купеима шета,
Карте прегледава.
На пола остављам
Пиће, јело, хлеба...
Да у возу буде
Све како треба.
Зато вас молим,
То је врло битно,
Ко је без карте
Нек се јави хитно.
Да не буде после
Овај, молим, знате...
Карте су ми
Код маме или тате.
Не волим да дође
Ни до каквог спора,
Ко је без карте
Тај из воза мора. /вади књигу – свеску из торбе, тражи оловку/
2. први дечак /окреће се друштву/
Све ми је јасно,
Баш је диван чика,
Да ли хоће даму,
Попа или пика...
Можда неку другу,
Рецимо тројку,
Петицу, седмицу,
Или пак двојку.
Имам их све...
И да знате,
Као да су нове,
Новцијате. /вади и показује карте/
И све су ми
Увек на броју,
Можда желите
Да одиграмо коју... /окреће се кондуктеру и пружа му карту/
3. КОНДУКТЕР /улази у купе и обраћа се првом дечаку/
Ма чекај другар,
Чујеш ти мали,
Ти се самном спрдаш,
Са мном као шалиш.
Твоје код куће
И лажи и мажи,
А мени возну
Карту покажи...
4. ДЕВОЈЧИЦА /устаје са клупе и говори иронично, намигујући друштву/
Ма пустите њега,
Он се важан прави,
Њему су само
Штихови у глави.
Он је картаџија,
Није да није,
Али нека карту
Света развије.
Не желим препирку,
Расправе, свађе...
Частим сладолед
Ниш ако нађе... /размотава карту Србије и носи је другару, поново намигујући и смешкајући се/
5. КОНДУКТЕР /окреће се девојчици/
Чуј девојко,
Шта то причаш – бајеш,
Спремна си, видим,
На звезде да лајеш.
Трабуњање твоје
Заиста ми смета,
Баш ме брига
И за карту света... /припрема оловку и свеску да их упише – казни
6. ДРУГИ ДЕЧАК / устаје и упозорава другаруцу да седне и склопи карту – обраћа се кондуктеру иронично/
Јесте, у праву сте,
Браво кондуктеру,
Јелена увек
Претерује меру.
Географијом влада
И ту има стила,
А да ли је некада
У позоришту била?!
Ја сам синоћ гледао
Представу прелепу,
И ево карте,
Још ми је у џепу...
7. КОНДУКТЕР /повишеним тоном и срдито/
Па нећеш ваљда...
Брига ме за позориште,
Представу твоју,
Покажи мени
Возну карту своју. /маше свеском и шета купеом нервозно/
8. ДЕВОЈЧИЦА кријући се да је кондуктер не види/
Ја обично, овај...
Волим да ћутим,
Ал ви сте ружни
Када сте љути.
Ако младе
Не ,,варите,,
Брзо ћете
Да остарите.
Покажите осмех,
Животне воље...
И биће вам лакше
И много боље. /помаља главу иза друштва/
9. КОНДУКТЕР /још нервознији шета купеом/
Ма шта се ја са вама...
Ви се међусобно лажите,
А мени под хитно
Карте покажите.
О мојој лепоти
Не водите бригу,
Ваше је да мислите
На школу и књигу... /малкице се као смирио/
10. ТРЕћИ ДЕЧАК /маше пиболовачком дозволом, весело шетајући купеом/
Е ту сам вас чекао,
Ево вама ове,
Са њом можете
Ловити буцове...
И не само буцове,
Рибе оне, ове...
Са њом се могу
Све рибе да лове.
Ово није само карта,
Већ карта и пола,
Ово је права
Рибарска дозвола.
/приноси дозволу кондуктеру/
11. КОНДУКТЕР /покушава ка узме дозволу из руке дечака, али не успева/
Ама какве везе,
Шта је децо с вама,
Има дозвола
Са картама.
Као рибар
Ви можда важите,
Али мени карту
Возну покажите... /шета и маше свеском, прети оловком/
12. ДЕВОЈЧИЦА /нервозно и иронично/
Дозвола везе
Има са картама,
Јер ти допушта
Коцку са рибама.
Забациш удицу,
Легнеш на ћебе,
Па пецаш рибу
Или риба тебе... /смеје се/
13. КОНДУКТЕР /хитно се окреће девојчици љут до беса/
Шта ми ти
Трабуњаш,
Да ли уопште знаш
Шта причаш... /оловком маше и пита је за име/
14. НОВИ ДЕЧАК /устаје нервозно, вади млечну карту коју му је дао деда када је био у селу/
Ово је карта
О продаји млека,
Дао ми је недавно
Мој вољени дека.
И чувам је
Као своју главу,
Деди и краљу у част,
Они су у праву.
Она је заиста права,
Напред је име деде,
А иза насликана
Дедина крава. /маше картом увис/
15. КОНДУКТЕР /најнервозније/
Нема више приче,
Хвата ме нервоза,
Ил карте на видело,
Ил сви из воза.
16. НОВИ ДЕЧАК /устаје и вади из џепа очеву личну карту/
Ја немам своју
Личну карту, знате,
Али сам узео
Стару од тате.
Носим је са собом
И њом се дичим,
Све више и више
Ја на тату личим... /показује личну карту кондуктеру/
17. КОНДУКТЕР /претура капу по рукама, испуста оловку.../
Од ваше неозбиљности
И ја се стидим,
Кад воз стане
Да вас не видим... /повишеним тоном/
18. СЕЉАНКА /буди се сва збуњена, хвата се за канту испред седишта.../
Канту, канту...
Да ми је узмеш?!
Ја бих те убила,
А још је тазе,
Тек сам је купила...
/кондуктер ставља капу на главу, диже руке увис и излази из купеа. Деца се смеју, сељанка збуњено држи канту у крило/
К Р А Ј
rođen 1949.godine u Izvoru kod Svrljiga. Završio tehnološki fakultet u
Nišu. Dobio je Kajuhovu i Drajinčevu nagradu za poeziju. Živi u Nišu.