„ КРАЉЕВСКИ
ФЕСТИВАЛ “
( 5 ОБЈАВЉИВАЊЕ)
ЛИЦА:
КРАЉ МАЉ
КРАЉИЦА МИЦА
ПРИНЦЕЗА КЕЗА
СВАТНИК ЗЛОЋКО
ЛУДА ГУДА
ВЕЦАШТРЕЦА
ПАСТИР ЛИНО
СЛУГА ЦУГА
ВИТЕЗ ОД СИРЛИЈЕ
ВИТЕЗ ОД ПРОЈЕ
ВИТЕЗ ОД МАКАРОНИЈЕ
ВИТЕЗ ОД САЛАМИЦЕ
ПАЖ
Краљевска дворана украшена заставама, грбовима, и оружјем. На
средини сцене доминира краљевски престо, са обе старне престола су
столице за краљицу и принцезу. Са леве стране од престола налази се
писарски сто саветника. Са десне
стане 4 столице за Витезове.
ПАЖ: Ништа
на свету није лепше од бајке, те недидљиве руке која те за час однесе у
сан. Учини ти се да је као љуљашка или вртешка , па лебдиш лебдиш, у
њој, све док се не пробудиш. Понекад се у бајци претвориш у принца на
коњу белцу или у неустрашивог витеза са златним мачем, а понекад си
принцеза у прекрасној кринолини на свечаном балу. Понекад мораш убити
змаја што бљује ватру да би спасао принцезу из оштрих канџи. Нигде не можеш упознати више тајанствених земаља, зачараних мора, морских чудовишта и чудних народа. Нигде не можеш пронаћи више закопаног блага, нити срести доброћудних дивова и опаких вештица.
Само пази! Зло не сме победити. Не смеш погинути, нити се предати. Јабуку са златним прстеном мораш прострелити, и опасној аждаји ишчупати срце у коме
је принцеза заточена. Али знај, на крају бајке увек мора победити љубав.
И немој онда да неко пита зашто постоје бајке! Зато ћемо и ову бајку почети уобичајено: Био једном један краљ...
КРАЉ: Саветниче!
Саветниче! Сто му краљевских крофни, где ли се сада изгубио? Пола дана
га тражим по краљевским одајама. Саветниче! ...
САВЕТНИК: Звали
сте ме , Ваше Височанство! На услузи! Чиме могу задовољити Ваше
краљевско срце овог јутра? Заповедајте! Ваша жеља је моја обавеза.
КРАЉ: Чиме? Он још пита! Не требају ми палачинке. Од тебе ми треба савет! Савет!
САВЕТНИК: Какав савет жели Његова Висост?
КРАЉ: Кад бих знао, не бих тебе питао. Досадно ми је, саветниче, досадно! Учини нешто! Уби ме досада.
САВЕТНИК: То је бар лако. Одмах ћу донети шах!
КРАЉ: Нећу да играм шах. У шаху ми нико није раван.
САВЕТНИК: Најбоље је, Ваша Висости , да пођете у лов на зечеве.
КРАЉ: Шта ?! Знаш да не подносим крв и убијање! Смисли нешто паметније.
САВЕТНИК: (Размишља.) На пример... Да одемо на пецање...
КРАЉ: (Узбуђено.) Нећу!
САВЕТНИК: А да одржимо бал?
КРАЉ: (Јогунасто.) Ни то!
САВЕТНИК: (Умиљато.) Како би било, Величанство, да одиграмо труле кобиле?
КРАЉ: Не блесави!
САВЕТНИК: А. А, клиса и лопатице ?
КРАЉ: (Гледа га мрко.)
САВЕТНИК: Добро.Ни то. Па не знам шта би... А да позовемо дворску луду, нађе се и код њега понека паметна идеја.
КРАЉ: Позови кога хоћеш. Само пожури, умрећу од досаде!
( Саветник одлази , а краљ уздише од досаде ,и шета лево десно.)
КРАЉ: Како
је досадно бити краљ! Ни недељом ти не дају мира. Те краљу ово, те
краљу оно! Те потпиши ово, те потпиши оно. Сит сам свега! (Уздише.) О, што ми је досадно... Саветниче! Саветниче! Опет се згубидан изгубио!
(Паж звони. Улазе саветник Злоћко и луда Гуда.)
САВЕТНИК: Ево нас, пресветли Краљу. Једва сам га нашао. Само да знате где је...
КРАЉ: ( Прекине га.) Добро ,лудо Гудо, где си био?
ЛУДА: Ваше главато Величанство, био сам у бунару.
КРАЉ: У бунару?!
ЛУДА: Јесте.
КРАЉ: Шта си радио тамо, будалетино једна?
ЛУДА: Знате, Ваша висости, дубоко сам размишљао.
КРАЉ: Паметно. Саветниче , јеси ли му објаснио у чему је проблем?
САВЕТНИК: Дабоме. И вољан је да помогне.
КРАЉ: И шта саветујеш, лудо?
(Луда прилази и шапуће краљу доста дуго. Краљ се одушевљава и смеје грохотом.)
КРАЉ: То!
Одлично! Фантастично! Ниси ти бадава краљевска луда. Нећу да губим ни
тренутак. Одмах ми све организујте... Саветниче, позови ми витезове!
САВЕТНИК: Витезове?
КРАЉ: Добро си чуо. Одржаћемо такмичење.
САВЕТНИК: Молим? ( Гледа у луду с надом у објашњење.)
ЛУДА: Краљевски фестивал у певању жели, Његово Височанство Краљ Маљ!
ПАЖ: Па то је фантастично!
САВЕТНИК: Глупост!
Ваше Височанство, ко је још чуо да витезови певају. Они умеју само да
убијају, пљачкају , и ту и тамо, мало да се поџапају. Не верујем да
икоји зна да пева.
КРАЉ: Само ти уради како сам рекао. А . ти, лудо, позови ми краљицу и принцезу.
( Луда и саветник се клањају и одлазе да изврше задатак.)
КРАЉ: Ово ће бити први Краљевски фестивал. Кад не можемо да уђемо у историју биткама и бојевима, онда ћемо песмом. Шта кажеш пажу мој?
ПАЖ: О, соле мио!
КРАЉ: (наставља у истом тону.) Пју бела роза!
ПАЖ: О, соле мио!
КРАЉ: Ти си пажу коза!
(Улази краљица.)
КРАЉИЦА: Краљу, Краљу, све сам чула. Ти си геније. Како си се само досетио ? Није ти глава узалуд велика.
ПРИНЦЕЗА: Татице
мој, одувек сам волела песму. Биће то велика борба витезова укрштеним
гласним жицама ! Колико сам пута слушала како у потаји певуше.
КРАЉИЦА. Није ли то, Краљу, јединствена прилика да се наша мезимица уда? Знаш да јој је време.
КРАЉ: Хм. ( Размишља.) Нисам то тако замишљао, али у праву си. У потпуности се слажем. А ти, голубице моја, шта ти кажеш?
ПРИНЦЕЗА: Ја
кажем да пристајем, али под условом да се удам за оног ко победи на
такмичењу. И знаш, татице, волела бих да се сви такмиче, а не само
витезови.
КРАЉ: (Одмерава шта се крије иза овог предлога.) Па... како ти кажеш, голубице принцезице.
ПАЖ: Могу ли и ја? Тако лепо певам...
КРАЉИЦА: Жао ми је, још си много мали.
( Улазе витезови.)
ВИТЕЗ 1: О, Краљу позиваш ли нас у бој?
ВИТЕЗ 2: Или на неког змаја, ајојој?
ВИТЕЗ 3: Мој мач је спреман!
ВИТЕЗ 4: Где је та неман?
КРАЉ: Полако, јунаци, полако. Седите за округли сто.
(Витезови стоје.)
КРАЉИЦА: Краљу, мој господине, знаш да немамо округли...
КРАЉ: Добро, нека онда седну за коцкасти сто...
КРАЉИЦА: Мужу мој, знаш да немамо ни коцкасти.
КРАЉ: Па, добро, нека седну , овај, нека стоје...А ти , пажу, позови саветника и луду Гуду.
ПАЖ: Одмах, Ваше Величанство...(Одлази.)
КРАЉ: Да
пређемо одмах на ствар. Ви знате да већ дуго година нисмо ратовали, а
сва је прилика да ни нећемо скоро. А године иду. Моја кћер принцеза Кеза
стасала је за удају... (Витезови на ово реагују сваки на свој начин.)
По нашим древним обичајим, принцеза треба да се уда за најхрабријег
витеза. Али, ми не ратујемо и не знамо ко је од вас храбрих и оданих
најхрабрији и најоданији. И коме дати принцезу за жену?
ВИТЕЗ 1 : ( Свечано.)
Нема ни јачег ни храбријег од мене,
Водопад протиче кроз моје вене,
Брда и планине претварам у пену,
О, Краљу, дај мени принцезу за жену!
ВИТЕЗ 2: ( Скаче љут.)
Теби да да, ругобо ружна?!
Цео живот да буде тужна?!
Погледај се, трапави витеже,
Од тебе сви у двору беже.
Зашто да се Краљ црвени?
Боље да принцезу подари мени!
ВИТЕЗ 3: (Вади мач)
Тако ми вина у бокалу,
Зар да се уда за ту будалу?
Мој вранац има храбрости више,
Краљу, то ми на превару мирише!
Немој да те ко црва згазим!
Ја ћу принцезу најбоље да пазим!
ВИТЕЗ 4: (Бесан.)
Срам да вас буде, витезови,
Немате ни трунку поштовања.
Сваки од вас у мутном лови
И Краљево богатство сања.
Није принцеза толико луда
Да се за преваранте уда.
Она ће сама најбоље знати
И мене ће за мужа одабрати!
КРАЉ : Доста! Престаните! Нико принцезу неће добити без борбе. (Витезови ваде мачеве и починју са борбом.) Станите, станите! Нисам мислио на тај начин. Борићете се без мачева и физичке силе.
СВИ: Ми једино мачевима умемо,
Ни један други начин не разумемо.
КРАЉ: (Одмахује.) Краљице, узми хартију и перо! (Паж јој додаје.) Пише! «Наредбом Његовог Величанства, Краља Маља, у двору « Зврндонија» одржаће се такмичење у певању», тачка.
СВИ: Певању?!!!
КРАЉ: Не
прекидајте ме. Краљице, пиши даље: «Онај ко победи и ко најлепшу песму
напише и отпева, добиће принцезу за жену и пола краљевине Зврндоније...»
СВИ. У Јее!
КРАЉ: Сви становници краљевине Зврндоније, имају право да се такмиче, тачка.
«Његово Величанство, Краљ Маљ.»
КРАЉИЦА: Потпиши,Краљу, па да дамо гласницима.
ВИТЕЗ 1: Али, Краљу, како ћемо певати?
ВИТЕЗ 2: Ми не знамо ни добро зевати.
ВИТЕЗ 3: Црне вране боље песме знају.
ВИТЕЗ 4: Пући ће брука у читавом крају.
КРАЉ: Чули сте. И уместо да идете да се припремите, ви губите драгоцено време. (Краљ одлази са витезовима. Улазе пажеви са песмом о витезовима.)
САВЕТНИК: Сада сам ја (Седа за престо.), Краљ! Најмоћнији! Најхрабрији! Најбогатији! Морам смислити неку подвалу. Морам се дочепати краљевства! (Улази нагло луда.) Ух, што ме уплаши, блесане један!
ЛУДА: Нисам ја блесан, тупане један!
САВЕТНИК: Јел', нисам знао. А шта си?
ЛУДА: Луда
што врлуда. Триста му чуда! И дошао сам да се пријавим за такмичење,
јер желим да се принцеза за мене уда! Ха! Ал сам га изримовао! Ко Грк.
САВЕТНИК: Добро, зврндове један, уписаћу те у списак такмичара. Али, то кошта.
ЛУДА: Ево, златник. Исплатиће ми се стоструко кад победим.
ВИТЕЗ 1: Саветниче, дошао сам да се пријавим, али на овом мом три пута прекованом мачу обојица да се закунете да нећете ником рећи.
САВЕТНИК: (Нимало уплашен.) Па, не знам... То кошта...
ВИТЕЗ 1: Ево, даћу вам по златник, али језик за зубе, иначе крв ће да легне.
ЛУДА: Крв?!!! (Пада у несвест.)
САВЕТНИК: Ето шта си урадио?
ВИТЕЗ1: Нисам га ни пипнуо!
САВЕТНИК: Чим кажеш крв , луда од страха падне у несвест. Алергичан је на крв.
( Саветник подиже луду.)
ВИТЕЗ 1: Извињавам се никада више нећу споменути крв.
(Луда опет пада.)
САВЕТНИК: Опет ?! Напоље! Губи се! Лудо, устани. Пробуди се.
ВИТЕЗ 2: (Ушуња се.) Пссс, да ли сте сами?
САВЕТНИК: Ниси ваљда слеп, видиш да нема никога осим нас.
ВИТЕЗ 2: Онда је у реду. Пиши!
САВЕТНИК: ( Претвара се.) Шта да пишем?
ВИТЕЗ 2: Пиши:
« Витез од Пројаре певаће за принцезу. Певам као славуј. Поред мене
нико нема шансе. Богатство ће, то јест принцеза , бити моја.» ( Грубо.) Ал', на мом три пута прекованом мачу да се закунете да ником нећете рећи. Иначе има да
Падне крв! ( Луда пада.) Шта је овом падавичару?
САВЕТНИК: О, нееее! Зар и ти,сине Бруте?
ВИТЕЗ 2: Ко је, Брут?
САВЕТНИК: Умукни! Плати по један златник , и губи се!
ВИТЕЗ 2: Ево, ово ће помоћи да се пробуди та успавана будалетина! Збогом!
ВИТЕЗ 3: (Опрезан је. Њушка.) Има ли још некога унутра?
САВЕТНИК: Нема никога.
ВИТЕЗ 3: Забележи ме!(Осврће се плашљиво.)
САВЕТНИК: Где?
ВИТЕЗ 3: У списак. Хоћу да певам. Принцеза мора бити моја, бићу напокон најбогатији.
САВЕТНИК: Добро. « Витез од Макароније».
ВИТЕЗ 3: Уписао си? ( Саветник потврди.) А, сада да се закунете обојица, на мом три пута прекованом мачу да ће ово остати тајна!
САВЕТНИК: Патетично!
ВИТЕЗ 3: Хм... Добићете по златник, верујем у вашу оданост. Крвопије!
ЛУДА: Крвоп... (Пада.)
САВЕТНИК: Е, ово је да пукнеш. Убиће га пре фестивала. Хало, лудо! Овде сам!
ЛУДА: Јао...! Јел' отишао?
САВЕТНИК: Не плаши се, лудо, отишао је. Уф, ал' ме изнервирао.Глупан. Умало да ми на очи падне крв.
ЛУДА: Јао!
САВЕТНИК: Лудо, омакло ми се. Извини... Лудо!
ЛУДА: Шта би?
САВЕТНИК: Ништа. Мало си се поломио. Него, Гудо, Имам страшну идеју. (Злослутно.) Ово може бити златан дан. (Даје одушка својој радости.) Слушај, иди и сместа ми позови врачару, Штрецу!
ЛУДА: Штрецу!? (Пада у несвест.)
САВЕТНИК: Па овај је алергичан и на врачаре? Дижи се, кладо једна, и иди по Вецу-Штрецу!
ЛУДА: Нисам луд! Хоћеш ли да ме претвори у смрдибубу?
САВЕТНИК: Не бој се, само реци да да сам те ја послао. Смислио сам план како да се докопамо блага и принцезе. Пожури! Не смемо губити време! Хајде!...
ЛУДА: У реду. Али, да знаш, све делимо пола-пола!
САВЕТНИК: Слажем се. Фифти- Фифти.
ЛУДА: А, не! Пола- пола!
САВЕТНИК: Добро, добро. Пола-пола...
(Луда одлази, а долази Витез 4.)
ВИТЕЗ 4: (Хвата саветника за гушу.) Говори! Говори, кад ти кажем!
САВЕТНИК: (Крештавим гласом.) Како да говорим?
( Саветник кркља све док Витез не схвати да мора да га пусти.)
ВИТЕЗ 4: Сам си?
САВЕТНИК: Сам самцит!
ВИТЕЗ 4: Уписуј! « Витез од Сламарице наступа на такмичењу.» Напокон ћу се обогатити. Нико и ништа ме неће спречити. А ти! (Вади мач.) На мом...
САВЕТНИК: (Упадне му у реч па ће заједно.) ...Трипут прекованом мачу да се закунем да ће ово остати тајна! (Витез је збуњен, гледа га сумњиво.)
САВЕТНИК: За уписивање...
ВИТЕЗ 4: Један златник, ево ти!
САВЕТНИК: За хватање за гушу...
ВИТЕЗ 4: Још један.Ево и њега, крвопијо. Али ако писнеш, оде ти глава. (Даје златник и одлази.)
САВЕТНИК: (Смеје се.) Сви
ћете ви предамном пасти на колена. Лукав сам ја! Царство ће бити моје.
Само моје! Све ћу вас оковати! Све ћу вас отровати. Бићу краљ!
Најбогатији! Најмоћнији! Најсвирепији!...
(
Улазе луда и врачара. Луда завирује у списак, види још једно име и
пружа руку. Саветник се рукује са њим. Луда показује на златник.
Саветник му
невољно даје.)
ШТРЕЦАВЕЦА: Шта те мучи, Злоћко? Припремаш неку подвалу? Све ти се на лукавом лицу огледа. И не врдај! Овај пут ће те коштати!
САВЕТНИК: Хоћу напитак...
ШТРЕЦАВЕЦА: Бум- трес ин медиа рес. Напитак?!
САВЕТНИК: За кварење гласних жица!
ШТРЕЦАВЕЦА: Само то, или моје зле уши не чују добро? Не желиш ли неки отровчић?
САВЕТНИК: Плаћам колико тражиш за напитак против лепог певања.
ШТРЕЦАВЕЦА: Сто!
САВЕТНИК: Лудо Гудо, донеси сто. Хоћеш ли столицу?
ШТРЕЦАВЕЦА: Нисам рекла чега сто, а ти се правиш луд, је ли? Ја теби напитак. Ти мени сто златника. И то одмах!
САВЕТНИК: Сто! Сто ти громова врачарских. Сто! Држи ме, Гудо, да не љоснем у несвест! Одакле мени сто златника, дерикожо?
ШТЕРЦАВЕЦА: Онда немамо шта да причамо. Здраво. (Одлази.)
САВЕТНИК: Стани! Добићеш сто златника, али одмах да си ми направила напитак. Крвопијо!
ЛУДА: Јој! (Пада.)
ШТРЕЦАВЕЦА: Шта је овој фосни?
САВЕТНИК: Емотиван је на златнике.
ШТРЕЦАВЕЦА: Добро. Пристајем. Одмах ми донесите, буђаво вино,слепог миша, и то цркнутог,око гаврана и мачју крв...
ЛУДА: Крв! (Пада.)
САВЕТНИК: Вецо, а јел може без крви?
ШТРЕЦАВЕЦА; А, јел ти можеш без ушију?
САВЕТНИК: Не могу.
ШТРЕЦАВЕЦА: Онда трком по крв!
САВЕТНИК: Чуо си ,Лудо, Трком по ...по... дрангулије! А, ти се , Вецоштрецо,
Потруди да напитак делује. Иначе оде ти та лубеница од главе...
(Луда одлази и веома брзо се враћа доносећи тражене састојке.)
ШТРЕЦАВЕЦА: Ха! Зар сумњаш у моје папазјаније, Злоћко? Е, па видећеш пиле моје пиргаво. Видећеш...
(Врачара баја и омамљује саветника, а затим узима од луде састојке и гата.)
О, зле силе, и ви весници зла, пакла, патње и мука. О, ви буђави мириси из трулих празилука. О, мили бакцили, слино, цркотино! Сиђите у ово опојно вино и претворите га у грактање фино!
А, сада! Понављајте за мном магичне речи: Трт врт чарапа смрт!
СВИ: Трт врт чарапа смрт...
ШТРЕЦАВЕЦА: Шиц пиц крмача ломача...
СВИ: Шиц пиц крмача ломача...
ШТРЕЦАВЕЦА: Иш пиш пацов и шишмиш...
СВИ: Иш пиш пацов и шишмиш...
ШТРЕЦАВЕЦА: Цврц кврц , гњец и шмрц...
СВИ: Цврц кврц гњец и шмрц...
ШТРЕЦАВЕЦА: Шмрк срк жвак и бљак...
СВИ: Шмрк срк жвак и бљак...
ШТРЕЦАВЕЦА: Вино претвори у напитак!
СВИ: Вино претвори у напитак.
(Штрецавеца још мало баја ради утиска. Саветник и луда се врпоље.)
САВЕТНИК: Је л' готово?
ШТРЕЦАВЕЦА: Готово... Ко га попије, изгубиће добар глас. (Смеје се ружно и одлази.)
САВЕТНИК: Лудо, однеси сваком по једну чашу и реци да краљ части све учеснике фестивала.
ЛУДА: И мене?
САВЕТНИК: И тебе, и тебе... само пожури.
(Луда узима напитак и излази.)
Хахахаха,
нико ми није раван. Сада сам ја краљ! Најбогатији! Најлукавији!
Најмоћнији! Нико ме неће спречити да победим. Рођен сам за владара.
Освојићу сва краљевства света, а принцезу ћу оковати и после
отровати!!!Хахахахаха...
(Улазе краљ, краљица и паж. Саветнику се смех прекида на пола. )
КРАЉ: Добри мој саветниче, да ли је све спремно?
САВЕТНИК: Јесте, Ваше Височанство. Да ли се ваше Височанство напајкило?
КРАЉ: Напајкило и напишкило.
САВЕТНИК: Представа почиње за пола сата, а пошто и ја учествујем, молим вас да ми дозволите да се удаљим...
(Усред реченице улази пастир Лино.)
КРАЉИЦА: Гле, гле! Ко си ти, младићу? Шта ти треба?
САВЕТНИК: Битанго једна одрпана! Како си доспео овамо? Излази напоље! Ваше Величанство, одмах ћу га избацити. Стража!!! Стража !!!
КРАЉ: Стани, да видимо шта хоће.
ЛИНО: Поштована краљице, цењени Краљу, хтео бих да учествујем у такмичењу.
САВЕТНИК: Ти?! Погледај се какав си, одрпанац ниједан. Осећаш се на краве и овце. (Хвата се за нос.) Чобане један. Ено ти стадо па блееееји. И то би да пева!!
ЛИНО: Осећам се јер имам посла са њима. Али ако ти толико базде овце и краве, зашто их једеш? Зашто пијеш млеко и једеш сиреве?
КРАЉИЦА: То је одговор! Допадаш ми се, младићу. Лично ћу те уписати и списак такмичара.
САВЕТНИК: Али, краљице. Он блеји!
КРАЉ: Ништа, али. Нека учествује.
(Улази принцеза Кеза.)
ПРИНЦЕЗА: (Разгледа Лина.) Ко си ти, момче?
ЛИНО: (Дубоко се поклони,) Дозволите да се представим: пастир Лино.
ПРИНЦЕЗА: (Мекано, наклони се и она мало,) А ја сам принцеза Кеза. Умеш ли да певаш, момче?
ЛИНО: Тамо
где живим, песма је једина утеха сиромашном народу. Песма је нада да ће
доћи слобода. Да једног дана неће бити потлачених и несрећних. Песма је
извор који напаја тужне и уморне. Песма је мелем који лечи болесне и
убоге...
ПРИНЦЕЗА: Ох,
како сте ви осећајни и поносни. Волела бих да одем и помогнем вашем
народу. Знам како је птици у кавезу. Татице, обећај да ћемо им помоћи.
КРАЉ: Чим принцеза нареди...
САВЕТНИК: Ово је нечувено... Цео двор базди...
КРАЉ: Саветниче! (Строго.) Ти си хтео да се удаљиш. Па, удаљи се.
(Саветник одлази љут. )
КРАЉ: Краљице, душо, упути нашег госта да се преобуче и припреми. Такмичење ће ускоро почети.
КЕЗА: Татице, дозволите да ја одведем госта.
( Само изволи, пиле татино.)
КРАЉИЦА: Ох, драги, тако се плашим...
КРАЉ: Забога, зашто сад? Све ће бити у реду.
КРАЉИЦА: Тај саветник Злоћа! Виде ли онај зли поглед... Како је само гледао у пастира...
КРАЉ: Е, баш си смешна. Нико ми није веран као он. Уради све што помислим, а тек оно што пожелим...
КРАЉИЦА: Видећемо. Само да не буде прекасно ако... (Одлази.)
(Улази луда Гуда.)
ЛУДА: (Распевава се.)До – ре- ми- фа – сол...
КРАЉ: Шта се дереш као воо!?
ЛУДА: Крава или во, није помена вредно. Кад победим, Краљу, мени је свеједно.
Моја ће бити Принцеза витка, јер нико нема шансе после напитка.
КРАЉ: Каквог напитка, главо плитка? Чују ли то добро моје краљевске уши?
ЛУДА: ( Препаде се, али се брзо снађе): Ко је рекао напитка?
КРАЉ: Ти!
ЛУДА: Неће бити. Краљ је рекао напитка.
КРАЉ: Шта булазниш? Што бих ја спомињао напитак?
ЛУДА: И ја се питам, Веше Величанство, шта ће Краљу напитак кад не пева.
КРАЉ: Опет ти исто, напитак, па напитак. То мени на нешто мирише.
ЛУДА: (Њушка око краља) На шта , Краљу? Ја осећам само ваше чарапе.
КРАЉ: Ух, што си глуп, све си побркао у тој лубеници од тикве.
ЛУДА: Можда. Нисам толико паметан колико сам глуп.
КРАЉ: Не замајавај ме више глупостима. Побрини се да све буде спремно, а ми идемо да се наждеремо и одморимо. (Одлази са пажом.)
(Саветник улази.)
САВЕТНИК: Лудо, јесу ли сви попили напитак?
ЛУДА: Дабоме, задњу кап сам ја попио.
САВЕТНИК: Будало!
ЛУДА: Молим.
САВЕТНИК: Кажем, будало. Нису сви попили.
ЛУДА: Јесу , тако ми интилигенције. Чак сам дао и птицама. Слушај како креште?
САВЕТНИК: Идиоте! Пастир Лино није пио.
ЛУДА: Пастир Слино! Ко ти је сад па тај?
САВЕТНИК: Глувоје, није слино , него Лино! Л , као лубеница.
ЛУДА: Јао, лубеница! Где је лубеница?
САВЕТНИК: Овај је начисто луд. Глупане, малопре је дошао пастир Лино и пријавио се за такмичење. Одрпанац не схвата да је ово само за племените и двору вичне. Морамо одмах да га се отарасимо. (Шета и размишља нервозно, а Луда иде за њим и имитира га.) Знам! Знам! (Застане. ) Не, не вреди. (Опет шета.)
ЛУДА: А како би било да га... (Застаје.) Не, не, не вреди.
САВЕТНИК: Кажи, можда вреди.
ЛУДА: Глупо је.
САВЕТНИК: А, да...
ЛУДА: (Прекида га.) : Ни то.
САВЕТНИК: Откуд знаш, ништа нисам рекао?
ЛУДА: Видим ти по изразу лица.
САВЕТНИК: (Узвикује.): Еурека! Еурека!
ЛУДА: ( Уплашен): Нинџаааааа!
САВЕТНИК: Шта се дереш, блесане! Рекао сам еурека! Пронашао сам.
ЛУДА: Кога си пронашао?
САВЕТНИК: Решење, тупане. Донеси папир и оловку, брзо , шта си се удрвенио?
ЛУДА: Ево, не вичи. Ако сам глуп нисам глув. (Вади прибор из џепа.)
САВЕТНИК: Он
ће мени, буп, изненада! Е, сад је готов. Пиши: « Драги Лино, догодило
се нешто неочекивано па ти пишем ово писмо дрхтавом старачком руком. Чим
си отишао, чедо моје...» Стижеш ли, Гудо?
ЛУДА: Стижем, « Драги Лино»...»
САВЕТНИК: Дакле, чим си отишао, чедо моје...Запета. мама се тешко разболела ,
Јеси ли написао?
ЛУДА: Чим си отишао драги Чедо. Запета се разболела...
САВЕТНИК: Ама, шупљоглави! Рекао сам; мама се разболела а не запета.
ЛУДА: Аха. Па, видим ја да се нешто не слаже...
САВЕТНИК: Настави даље...
ЛУДА: Настави даље, драги Лино...
САВЕТНИК: Овај је скроз блесав. Слушај ти букво, настави даље да пишеш или ћу ти истрести све бубе из главе.
ЛУДА: У реду, не љути се. Брзо диктираш...
САВЕТНИК: «Зато те молим, чедо моје, да се одмах вратиш кући док ти је сирота мајка жива. Воли те и љуби твој уплакани тата.»
ЛУДА: ( Уплакан.) Јадан човек, мислим жена.
САВЕТНИК: А сада се постарај да добије ово писмо. Трком!
ЛУДА: Идем. Не вичи. Сироти дечак. Баш ми га је жао...
(Луда одлази)
САВЕТНИК: Сад сам ја краљ, најмоћнији, најбогатији, најлукавији...
( Улази слуга Туга.)
ЦУГА: Време је жа почетак. Да ли је шве шпремно, хик, могу ли пуштити гоште, хик?
САВЕТНИК: Наравно, испичутуро. Куцнуо је судбоносни час за краљевину Зврндонију. Ускоро ћеш упознати новог владара. Најави првог госта.
СЛУГА: Имам чашт да најавим витежа од Ширије, хик. (Туш.)
ВИТЕЗ 1: Џини ми зе да зам дожао први, вероватно ћу ту и оздати позле тагмижења. (Пошто говори неразговетно, све време се искашљава и шмрче.)
СЛУГА: Пажња, пажња, хик. Долази Витеж од Проје! ( Туш.)
ВИТЕЗ 2: Чини ми се да сам дошао други, али ћу завршити сигурно на првом месту после такмичења. Само да ми се глас поврати. ( Промукло говори и кашљуцка.)
СЛУГА: Чашт ми је, хик, да предштавим , хик, Витежа од макароније! ( Туш.)
ВИТЕЗ 3: Чини ми се да сам стигао трећи. Али не каже џабе народна трећа срећа.
Победићу!
ВИТЕЗ 1: С тим пискавим гласом само свраку можеш да натпевати!
ВИТЕЗ 2: Мени се учинило као да грокће гладно прасе!
ВИТЕЗ 3: Вадите мачеве, хуље, вређате ме!
САВЕТНИК: Станите, храбри витезови! Зар да се покољете и пустите Витеза од Сламарице да победи без такмичења?
(Престаје кошкање.)
СЛУГА: Молим жа пажњу, хик. Долажи Витеж од Шламариче! ( Туш.)
ВИТЕЗ 4: Чини ми се да сам дошао четврти, али ћу се вратити први. Тако ми, пророчанства, суђено ми је...
ВИТЕЗ 2: Мора да је прогутао жабу, па сад она крекеће из њега.
ВИТЕЗ 4: Изгледа да се овде неком не живи!
ВИТЕЗ 3: Јел' то нешто шкрипи?
(Опет кошкање.)
СЛУГА: ( Лупа штапом о под.) Његово величанство Краљ Маљ и Краљича Мича!
( Фанфаре.Витезови се клањају.)
КРАЉ: Саветниче, да ли је све спремно за такмичење?
САВЕТНИК: Чекамо само принцезу Кезу.
СЛУГА: Чашт ми је, хик, долажи принчежа Кмежа, хик, Кежа! Опростите луда Гуда!
( Почеле фанфаре, па се брзо претвориле у туш.)
КРАЉ: Опет си, Цуго, пијан. Сабери се, да не поквариш наш Краљевски фестивал! Па, добро, Лудо, где си ти до сада?
ЛУДА: Однео сам пи... ( Саветник га удара.)
КРАЉИЦА: Шта си однео? Нисам добро чула. Пи? Шта пи?
ЛУДА: Питу сам однео, краљице.
КРАЉИЦА: Молим?
САВЕТНИК: Ваше Величанство, краљице Мицо, Гуда је умесио питу у част Краљевског фестивала и однео је сиромашнима.
КРАЉ: Дирљиво, могао сам се и ја сетити...
СЛУГА: (Прекида их.) Дожволите да најавим долажак њеног величанштва, хик, принчежу Кежу! ( Фанфаре.)
ВИТЕЗ 1: Ох, како је лепа!
ВИТЕЗ 3: Принцеза?
ВИТЕЗ !: Огрлица! Сва блиста!
ВИТЕЗ 4: Видите шта је све ставила на себе! Вреди читаво богатство.
КРАЉ: (Диже руке. Све се смири. ): Такмичење може да почне!
ППРИНЦЕЗА: Али, татице, нису сви такмичари стигли. Још нема Лина?
СЛУГА: Каквих шлина?
КРАЉИЦА: Можемо ли да сачекамо још који тренутак?
САВЕТНИК: Ваше Величанство, одредили смо прецизно почетак такмичења. Ко је дошао, дошао је.
ВИТЕЗОВИ: Тако је! Ко је хтео, тај је дошао!
КРАЉ: (Поново диже руке.) Нека такмичење почне!
ПРИНЦЕЗА: Али, трата! Мама, молим те, реци му!
КРАЉ: Жао ми је кћери, пропозиције су јасне. Ко стигне касније може да се укључи. Цуго, прочитај ово!
СЛУГА: ( Узима комадић папира.) Наредбом
Његовог Величанштва Краља Маља, хик, вечераш ше одржава Краљевшки
фештивал у певању. Победник добија принчежину руку, хик. Швашта, руку? И
пола краљевине Жврндоније. Швашта! Швашта! Жа такмичење ше пријавило,
хик, шедам такмичара. А у жирију шу краљ, краљича, принчежа Кмежа и и
ја... Види ја! Народе пише ја. Нишам знао, хик, дођи да те цуким, Краљу
мој, хик.
КРАЉ: Одби, сунђеру! И, почни већ једном!
СЛУГА: Добро,
шта вичеш, нишам глув. Шлушај овамо! Први такмичар на фештивалу је
Витеж, хик, од Ширије, ша пешмом « Волим жлато обилато“! Па, ижволи
Витеже .
ВИТЕЗ 1:
Газио сам им воду и блато,
Обишао хиљаду земаља
Ал' не волим ништа као злато
И богатство краљице и краља.
За то морам сада победити,
Ил ћу као деда поседити.
СВИ: Уа! Уа!
ЛУДА: Ал' га отпева! Врло дирљива песма, сузе су ми удариле на очи...
СЛУГА: Беж добачивања! Хик. Да видимо бодове. Краљу, колико дајете?
КРАЉ: Жао ми је, не могу више од три бода.
КРАЉИЦА: Зашто? Није тако лоша песма. Четири бода.
ПРИНЦЕЗА: Два бода за песму и један за труд, укупно три.
СЛУГА: Нема
шумње,хик, пешму је, хик, добро одглајжао, и ја му од швег шрца
дајем...Шта му дајем? Аха, један бод.Хик, три бода и четири шу шест и
три дешет и један једанаешт, а то је прво мешто!
СВИ: Уа ! И он то назива песмом, брука, и срамота...
СЛУГА: Тишина!
Беж добачивања, хик. Идемо даље... Други такмичар на фештивалу је Витеш
од Промаје, пардон, хик, проје ш пешмом « Милиони за шрећу». Молим за
пажњу!
ВИТЕЗ 2:
Пролазе дани, пролазе ноћи,
А већ ме издаје снага,
Само ми може сада помоћи
Пун ковчег краљевог блага.
Пружи ми руку принцезо снена,
Све ћу ти, веруј ми, дати,
Бићеш ко прасица утовљена
Па ћеш ми посуђе прати.
СВИ: ( Смеју се.)
КРАЉИЦА: Ал' га отпева, то мора да је нека пољопривредна песма.
СЛУГА: Молим жири жа бодове.
КРАЉИЦА: Три бода.
КРАЉ: Ова песма ми се допада и даћу четири бода.
ПРИНЦЕЗА: А ја један.
СЛУГА: И
ја ше потпуно шлажем ша принчежом , хик, овде ше више ради о прашици
него о принчежи, према томе, хик, дајем четири бода. Жначи: три и четири
шу шедам и два девет и моја два једанаешт. То је ,хик, укупно једанаешт
и прво мештооо!
ВИТЕЗ 1: Не може прво, ја сам на првом месту!
ВИТЕЗ 2: Може, може. Помери се мало. Два минута си био први.
СЛУГА: Беж швађе! Делите прво мешто.
ВИТЕЗ 1: Како делимо? Како ћемо поделити принцезу и благо?
ВИТЕЗ 2: То је бар лако, мени благо, теби принцеза.
ВИТЕЗ !: Ма јел' ? А што не би било обрнуто?
КРАЉ: Идемо даље, такмичење се наставља.
СЛУГА: А шада наштупа Витеж од Макароније ша пешмом « Тата, дај жлата».
ВИТЕЗ 3:
Ветар дува, киша лије,
У злату се среча крије.
У злату се крије срећа,
Јој, да ми је која врећа!
Нека дува ветар луди
И нек киша прави блато,
О, принцезо моја буди,
Па ће бити наше злато!
СВИ: Уа! Уа!
КРАЉ: Ова песма је духовита. Чини ми се да је ово досад било најбоље.
САВЕТНИК: Вама је ово најбоље? Певао је, мислим дречио, као да га је неко нагњечио.
СЛУГА: Да видимо бодове, тј. очене.
КРАЉ: Остајем при своме и дајем пет бодова.
СВИ: Уааа!
КРАЉИЦА: Три бода.
ПРИНЦЕЗА: Један и ниједан више.
СЛУГА: Бићу великодушан и даћу као краљ два бода. (Показује пет.) То је укупно, ако шам добро ижрачунао једанаешт бодова и прво мештооо!
ВИТЕЗ 3: Протествујем! Певао сам боље и лепше. Ни шева не уме лепше.
САВЕТНИК: Мени се чини као да си се давио у реци. Да си викнуо у помоћ, скочио бих да те спашавам.
ЛУДА: Још није касно , удавиће се до краја такмичења.
СЛУГА: Марш на швоја мешта! Хик, види ти њих! Ижвини Краљу, наљутили шу ме. Хик. Четврти такмичар на фештивали је Витез од Шламариче и песма « Краљев зет»
ВИТЕЗ 4 :
Када будем краљев зет,
За дан, два, или пет,
Краљевство ће моје бити,
То не треба више крити.
Када будем краљев зет,
Мој ће бити цео свет.
СВИ: Уаа! Уаа! Не ваља! Ужас!.. Уааа!
КРАЉИЦА: Дајем два бода.
ПРИНЦЕЗА: И ја дајем два бода.
КРАЉ: Не допада ми се много, али даћу три бода.
СЛУГА: Ништа
не ваља. Шрам те било, одвратно. Како те није шрамота, када будеш
краљев жет. Штиди ше. Али, даћу ти четири бода, а то је укупно једанаешт
и прво мештооо! Хик, или шам ја пијан , или шу шви на првом мешту? Шта је ово, видим четвородупло?
ВИТЕЗ 4: То је намештаљка! Протествујем!
СЛУГА: Бриши на швоје мешто! Марш! Краљу...
КРАЉ: Коме ти марш?
СЛУГА: Ижвини, Краљу, хик, рекао шам овом гуштеру. А ваш питам да наштавимо?
КРАЉ: Наставите...
СЛУГА: Народе дворшки, хик, а шада наштупа будала...
ЛУДА: Ко је будала?
СЛУГА: Пардонирајте. Хтео шам речи, Блеша!
ЛУДА: Блеса!?
СЛУГА: Добро ниши блеша.
ЛУДА: Дабоме да нисам.
СЛУГА: Ни глуперда?
ЛУДА: (Одмахује.)
СЛУГА: Тупан? Ниси ни то. Зврндов? Тикван? Хик. Ауууу...Па, ко ши, што му
Виншких мушица? Жнам! Ти ши Луда! Луда Гуда! А шта ће мали ,хик, да одпева?
ЛУДА: Отпеваћу будући хит над хитовима «Љубав је од глади јача».
СЛУГА: Ижволи, будалетино!
ЛУДА: ( Репује.)
Откако те Кезо
Срете моје биће,
Заволех те, пиле,
Као ћевапчиће.
Нема краја срећи,
Због твог врелог шарма,
О, морам ти рећи:
Слатка си ко сарма.
Мораш бити моја
лепотице мала,
или ћу још већа
постати будала.
ПРИНЦЕЗА: Имам осећај да се у овој песми више пева о месу и сарми, али бићу великодушна и даћу три бода.
КРАЉ: Четири бода.
КРАЉИЦА: Ко би рекао да тако добро певаш, нисам се то од тебе надала. Четири бода.
СЛУГА: Шлажем се са краљичом, хик, и дајем један бод. Да шаберемо, три и три шу шедам и три дешет и један једанаешт , иии, прво мешто!
ВИТЕЗОВИ: Уа! Уа! Намештаљка! Срамота! Уа!
СЛУГА: Тишина! Хик, немој да бијем! Немој да ижвадим флашу? Овај, мач!
КРАЉ: Без добацивања, јунаци. Настави Цуго...
СЛУГА: И ево наш код пошледња два , хик, такмичара...
САВЕТНИК: Ја сам један, пијандуро ћорава!
СЛУГА: Ко би рекао? Имаш две главе, хик. Хајде отпевај нам, хик, нешто у дуету.
САВЕТНИК: Поштовани Краљу, цењена Краљице, Ваше височанство принцезо Кмезо. Дозволите да вам отпевам песму «Принцези за срећу» коју сам сам написао, компоновао и урадио аранжмане...
КРАЉ: Брррраво Саветниче. Брррраво!
КЕЗА: Пих!
САВЕТНИК: Ти имаш очи ко изворе горске,
Ти имаш руке као птичја крила,
Твоје су усне као звезде морске,
Био бих ти роб кад би моја била.
КРАЉ: Какав таленат за певање! Фантастично! Немам речи. Чиста петица.
КРАЉИЦА: Морам признати да је ова песма заиста лепа. Заслужио си за њу пет бодова.
СЛУГА: А , шта каже Ваше пекмежасто вишочанство?
ПРИНЦЕЗА: Не дам ни један бод !
КРАЉ: Кезице, не може тако! Мораш дати најмање један бод.
ПРИНЦЕЗА: Не дам и тачка!
КРАЉИЦА: Хајде, мазо, не буди таква.
ПРИНЦЕЗА: ( Кроз плач.) Нек' вам буде.
СЛУГА: Шлушај,
штари, интер, хик, интреп, итрепретачија ти је била за цмок, а штихови
обарају ш ногу. Па, кад је бал нека је бал и ја ти дајем један бод, што
жначи да ши први ша дванаешт бодова! Чештитам шаветнику Жлоћи. Има ли
неко нешто против? Нема! Онда то морамо прошлавити!Хик.( Вади боцу.)
КРАЉ: Дошао
је тренутак да се и званично прогласи победник. Молим мало тишине! На
првом краљевском фестивалу краљевине Зврндоније победио је...
(Утрчава пастир Лино.)
ЛИНО: Чекајте! Станите! Хоћу да певам!
( Кеза се радује.)
САВЕТНИК: Краљу,
такмичење је завршено. Не може да пева. Закаснио је. Наредите да га
избаце из двора. Ја сам победио. Ја сам најхрабрији, најмоћнији,
најбогатији!
ПРНИНЦЕЗА: Није још готово. Може да се такмичи, тата није изговорио име победника. Је л' тако татице?
КРАЉ: У праву си, мезимице моја. Још може да пева. Хајде момче да те чујемо.
САВЕТНИК: Протествујем. Ја сам победио. Моје је краљевство. Моја је принцеза. Хајде!
( Вуче принцезу за руку.)
ЛИНО: Остави је грубијане. ( Баца саветника на под.)
КРАЉИЦА: Саветниче, да те више нисам чула! А ти, храбри младићу , почни да певаш.
ЛИНО:
На небу трепери звезда
Што светлост сјајну лије,
Ал' ко моја принцеза
Ни једна лепа није.
Када ме погледом такне
Нестаје свака туга,
Сунце се са неба макне
И буде најлепша дуга.
Дао бих све злато света
И последњу шаку груде,
Дао бих латице цвета,
Само моја да буде.
СВИ: ( Аплауз.)
САВЕТНИК: Уаааа! Уаааа! Патетично!
ЛУДА: Фалширао је! Уа!
СЛУГА: Ко је флаширао?
КРАЉ: Пет бодова!
КРАЉИЦА: Пет бодова од срца!
СЛУГА: Дешет бодова иж штомака!
ПРИНЦЕЗА: Двадесет !
СЛУГА: Кад
шве то шаберемо,хик, онда је то више него много,хик. Према томе
победник је паштир Лино ша туче бодова! Доџи да те, хик, чуким у ту
,хик, паметну главичу.
СВИ: Јееее!
КРАЉ: (Кашље.) Хвала Цуго. Е, па, драги наш Лино, дозволи ми да ти предам ову круну и, јел' руку моје љупке мезимице, јел'принцезе Кезе.
СВИ: Јееее!
КРАЉИЦА: Ох, како сам срећна!
ПРИНЦЕЗА: Ох, а тек ја!
( Саветник покушава да побегне са лудом Гудом.)
КРАЉ: Куда сте се вас двојица упутили, јел'мишићи? Зар не желите да се поклоните будућем господару?
ЛУДА: Нешто ме боле леђа.
САВЕТНИК: Идемо по пиће и иће...
(Пастир наређује витезовима..)
ЛИНО: Држите их, храбри витезови!
ВИТЕЗОВИ: Не мрдај! Не врдај! Не причај! Не диши!
ЛИНО: Поштовани тасте, покушали су да Вас преваре. Сковали су страшну заверу да би се докопали блага и принцезе.
КРАЉ: Како! Молим?
КРАЉИЦА: Држите ме падам у несвест.
СЛУГА: Хик, ту шам. ( Краљица пада на под.) Ижвините, хик, мало шам жакашнио!
ПРИНЦЕЗА: Мама! Мама! Пробуди се, завера није успела.
ЛИНО: Краљу, изволите лажно писмо.
КРАЉИЦА: Саветниче, прочитај нам писмо!
САВЕТНИК: (Чита унатрашке. ) Гидра ноли, годило се недо, ти па шем пи штоне...
СЛУГА: Хик, људи, па овај жна Мађаршки!?
КРАЉ: Саветниче! Све ми се чини да ћеш читати без главе. Лудо, прочитај ти писмо.
ЛУДА: Немојте краљу. Милост. Знате да сам ишао три пута по пет пута у први разред. Милост.
ПРИНЦЕЗА: Неписмена будалетино. Лино душо, прочитај нам ти.
ЛИНО: Дозволите.
Драги Лино, догодило се нешто неочекивано па ти пишем ово писмо
дрхтавом старачком руком. Чим си отишао, чедо моје...» Стижеш ли, Гудо?
Дакле, чим си отишао, чедо моје...Запета. мама се тешко разболела...
Јеси ли написао? И тако даље, и тако даље... да скратим...
Зато те молим, чедо моје, да се одмах вратиш кући док ти је сирота мајка жива. Воли те и љуби твој уплакани тата.
КРАЉ: Не видим ништа чудно у том писму.
САВЕТНИК: Ни ја.
ЛУДА: Е, варате се, поштовани краљу. Онај ко је писао ово писмо није знао да ја немам оца.
КРАЉИЦА: Сирото моје дете. Дођи да те загрлим.
СЛУГА: Мени ше плаче од туге.
КРАЉ: Па шта је ту чудно?
ЛИНО: Чудно је то што немам ни мајку.
СЛУГА: Кукуу, па ти ши широче!
ЛИНО: Једино што ми је остало од њих је овај медаљон.
КРАЉ: Чек, чек... (Гледа.) Ти! Ти! Зар је могуће ? Ти! Син Црног Витеза?! Жив си! Жив си! Народе он је жив!
СЛУГА: Па, нормално, хик, да је жив, јер да није жив био би мртав!
ПРИНЦЕЗА: Ко је Црни Витез?
КРАЉ: Црни
Витез је мој најхрабрији витез који је пао бранећи Зврндонију у
последњем рату. Али, ево, вратио нам се његов син, а мој будући зет.
КРАЉИЦА: Дођи зете , да те ташта смокне!
ВИТЕЗ 1: Краљу, шта да радимо са овим издајницима?
КРАЉ: Обесите их!
ЛУДА: Немојте, краљу!
САВЕТНИК: Милост! Немојте да нас вешате...Милост...
КРАЉ: Баците их лавовима!
ЛУДА: Лавовима?! Милост...Само не лавовима...
КРАЉ: Добро, не кукумавчите. Нећемо лавовима.
САВЕТНИК: (Љуби му ципеле.) Хвала,хвала, Краљу.
КРАЉ: Нећемо лавовима, али хоћемо лавицама! Хахахахха... Водите их!
ЛИНО: Краљу, ја бих предложио нешто друго. ( Прилази и шапуће му.)
КРАЉ: Одлично! Врло добро! Не само да добро певаш, него си и мудар. Види се да ћеш бити добар владар. Саветниче, Лудо, клекните! ( Краљ вади мач.)
САВЕТНИК И ЛУДА : Милооост...Милост...Мамаааа...
КРАЉ: Ја, Краљ, Маљ, проглашавам те за краљевског коњушара првог реда, а тебе, лудо Гудо за магарца другог реда...
ЛУДА И САВЕТНИК: Хвала... Хвала, Ваше Височанство...
КРАЉ : Водите их!
СЛУГА: Ваше Величанштво, дожволите да ше и ми, овај ја, хик, удаљим у подрум.
КРАЉИЦА: Све су прилике, драги, да смо и ми сувишни. Хајдемо на спавањац.
( Сви одлазе и остављају принцези и принца.)
ПРИНЦЕЗА: Знала сам да ћеш ти победити.
ЛИНО: ( Стидљиво): Хоћеш ли... хоћеш ли онда бити моја , принцезо?
ПРИНЦЕЗА: Од првог тренутка кад сам те видела, срце је изабрало тебе. (Љуби га и бежи.)
(Пастир трчи за њом.)
ТОДЕ НИКОЛЕТИЋ
Рођен 1959 .у месту Убавић Брду код Мркоњић Града. Реп. Српска БиХ.
ОБЈАВИО СЛЕДЕЋЕ КЊИГЕ ЗА ДЕЦУ:
« НЕЋУ ДА ПОРАСТЕМ» Народна библиотека Кула ( 2 издања) Поезија
« ВЕЛИКА ПОРОДИЦА» Прометеј, Нови сад (3 издања) Поезија
« КРАЉЕВСКИ ФЕСТИВАЛ» Прометеј, Нови Сад, Креативни Центар,Културно
Просветна Заједница Нови Сад, (5 издања) (Драме)
« ОДЕ НИКОЛЕТИЋ ТОДЕ» Слово , Врбас Поезија
« СЛАТКИ НЕМИР» Гинко, Београд (Поезија)
« ГОЛИЦАЊЕ-ГОЛИШАЊЕ» Таковске Новине, Горњи Милановац (2 издања)
« УЛИЦА ЗАНЕСЕЊАКА» Слово, Врбас (поезија)
« СУНЦЕ НА ДЛАНУ» Слово ,Врбас (2 издања) (поезија)
« ПРВА ЉУБАВ» Агенција»Витез» Београд (поезија)
« ПЕСМЕ СА КУЋНОГ ПРАГА» Српска књига ,Рума (поезија)
« ВОЛИМ ТЕ КОЗО ЈЕДНА» Јабучка Гора, Врбас (7 издања)
« ПЕСМЕ ЗА МАШТАЊЕ И ОДРАСТАЊЕ» Завод за уџбенике и наставна средства» Источно сарајево
« РАСТЕМ ДА ВОЛИМ» Форум Театар ,Источно Сарајево
« ОД БЕБЕ ДО СЕБЕ» Слово, Врбас
« НЕМОЈ ОВО, НЕМОЈ ОНО» Културни Центар, Бар
« МИ СМО СРЕЋНА ПОРОДИЦА» (Са Недељком Попадићем)Агенција Витез, Београд
« АЗБУЧНА ДОБРОДОШЛИЦА» Прометеј, Нови сад (са Благoјем Баковићем)
« ЉУБАВНИ БУКВАР» Панонске Нити, Крушчић
« НЕКО КАО ЈА» Бигз-Школска књига, Београд
Члан је Друштва књижевника Војводине и Свесловенског књижевног друштва.
Заступљен у 80 антологија, монографија, хрестоматија, зборника и алманаха.
Заступљен у читанкама и лектири.
Превођен на : Француски, Мађарски, Словачки, Турски, Италијански и Руски језик.
Драме су му извођене у : Русији, Француској, Сад-у, Словачкој, Мађарској, Украјини,Албанији, Турској,Канади, Аустралији, Босни и Херцеговини,Црној Гори,и Хрватској. Готово да не постоји позориште на просторима Српског говорног подручја које није извело неку од наведених драма. (Позориште Младих
Нови Сад, Дечје позориште Крагујевац, Народно позориште Крушевац, Луткарско
Позориште Ниш. Народно позориште Пирот, Добрица Милутиновић Сремска Митровица, Талија Београд, Театар 13 Београд, Народно позориште Зеница, Театар Федра Бугојно, Форум театар Источно Сарајево, Рода Бања Лука,Народно позориште Кикинда, БН Позориште Тузла,Бамбино Сарајево.Пулс Театар Лазаревац, Драмски Експериментални Студио Пљевља... и т д...
Аутор је 40 драма,20 игроказа, и 400 драмолета за децу.
Добитник је Награде за укупно стваралаштво за децу «Стара маслина» у Бару,Награде за укупно стваралаштво за децу»Витез» у Београду, Награде за укупно стваралаштво „Принц поезије“ у Бања Луци, »Златно Звонце», «Први аплауз», «Златна Пахуља», «Мајска Награда» ...
Добитник је Златног ордена Реалног Аикидо Савеза Републике Српске.
Један је од оснивача Фестивала песника за децу»Булка» Црвенка
Оснивач је Фестивала за децу «Дечје Царство» Бања Лука
Оснивач је Фестивала за „Дани Душка Трифуновића“Пале
Оснивач је Фестивала за децу «Дани поезије» И. Сарајево
Оснивач је Фестивала за децу“Марковдански сусрети“ Панонија
Оснивач је Фестивала за децу „ФЕДЕС“ Покупље
Оснивач је Фестивала за децу „Медијана „ у Нишу
Оснивач је Удружења за едукацију деце «Културни Мозаик»,»
Оснивач је Васкршњег Сабора у Мионици
Председник Жирија Фестивала; «Дечје царство», «Лимске вечери дечје поезије»,
«Васкршњег Сабора“ деце Србије, «Еколошког Фестивала деце Србије».
Носилац је почасног црног појаса Реалног Аикидоа.
Ментор је Дејане Бачко, девојчице која је рођена без руку и која слика са левом ногом. Ментор је етно певача Бојане и Небојше Брдарић,Саре Спасојевић,Мионе Илић, Рахмане Коленда, Анђеле Драговић, Соње Шкорић, Ајне Хасанбеговић.
Осим стваралаштва за децу бави се и хуманитарним радом.
